U fokusu - Srbija

Podrška sitnom biznisu

Skupština Beograda i Privredna banka pokrenule su konkurs za najboljeg mladog preduzetnika. Nejasna pravna regulativa i porezi i dažbine, najčešće teškoće sa kojim se suočavaju preduzetnici.

U svetu 90 odsto privrede razvijenih zemalja čine mala preduzeća i radnje. One su generator zapošljavanja, jer se preko noći gase stare, ali i osnivaju nove firme.

Osim ideje i hrabrosti za pokretanje malog biznisa, potrebna je i društvena podrška, pa su Skupština Beograda i Privredna banka treći put pokrenule konkurs za najboljeg mladog preduzetnika.

U Beogradu je prošle godine 1.000 malih preduzeća manje nego prethodne. Razlog za to jeste ekonomska kriza i sigurnost državne službe koja je još uvek atraktivnija od rada kod privatnika.

Ipak, Skupština Grada će ove godine pomoći početnicima u samostalnom biznisu. Član gradskog veća Beograda Željko Ožegović kaže da je prošle godine za proširenje proiviodnje izdvojeno 30 miliona, a 33 firme su dobile sredstva.

"Pored toga, podsticali smo razne projekte samozapošljavanja, gde je više od 20 ljudi otvorilo firmu", kaže Ožegović.  

Mali privrednici zadovoljni su merama i pomoći grada za podršku sitnog biznisa, ali ističu da su hrabrost i ideje samo prvi korak.

Sanja Ilić je preživela drugu godinu kao preduzetnik, proizvođač šibica, ali objašnjava da teškoće uvek vrebaju.

"Keš flou naplata najveći je problem sa kojim se susrećemo, ali i nestabilna država i nejasna pravna regulativa i razni porezi i dažbine koji opterećuju preduzetnike", kaže Sanja Ilić iz firme Match end Art.

Privredna banka svaki peti dinar kredita plasira malim preduzećima i radnjama, ali upozorava da tek jedna od četiri nove firme preživi prvu godinu poslovanja.

Direktor Privredne banke Beograd Miodrag Salai kaže da je problem kod finansiranja preduzetnika i uopšte kod finansiranja mikro klijenata taj što je statistički posmatrano to sektor privrede koji u suštini pokazuje vrlo visoke procente lošeg plasmana.

"Međutim, banke su izgradile instrumente da kroz kamatnu politiku bolje upravljaju kreditnim rizikom u tom delu", kaže Salai.

U situaciji kada u proizvodnji radi tek 300.000 industrijskih radnika, a milion i 400.000 su činovnici ili zaposleni u državnim i javnim preduzećima trebalo bi preokrenuti situaciju. To znači da bi sopstveni biznis trebalo da bude atraktivniji od državne službe. Kada to postignemo rešićemo i problem nezaposlenosti.